Разгледница из Суботице, града велелепне архитектуре и пријатних људи

Разгледница из Суботице, града велелепне архитектуре и пријатних људи

13/08/2019 0 By Војвођански новинар

Суботица, најсевернији град Србије, позната је по архитрктури као из бајке, Палићком језеру и зоолошком врту, али ако се нешто може издвојити као њена најаутентичнија особеност, то јесу срдачни људи и пријатна атмосфера. Наиме, упркос томе што Суботицу, као и већину места у Србији, људи напуштају због тешког живота и лошег стандарда, овај град ипак одише неким оптимизмом, који је мање присутан у другим градовима.
У Суботицу сам отишао без неке јасне идеје. Резервисао сам собу у локалном хотелу и дошао на пар дана, са намером да можда фотографишем стару архитектуру. Разговарајући са људима на улици, чуо сам да је последњих година на рад у иностранство отишло око 20.000 Суботичана, захваљујући добијању мађарских пасоша. Према званичним подацима, у том граду живи стотинак хиљада људи. Колико је ситуација тешка, најнепосредније сам осетио, када ми је на улици пришла жена средњих година, са лепим манирима, обучена сасвим пристојно и питала ме да јој дам који динар уз оправдање:“Немам другог избора”.

Градска кућа у Суботици

Међутим, у разговору са Суботичанима, чуо сам да су они упркос свему срећни у свом граду. Многи су ми истакли да овде има пуно пријатних људи. У почетку ми је то деловало као хваљење свог града пред неким ко је ту само гост. А као гост, срдачност коју сам лично доживео, схватио сам као нешто што се подразумева. Онда сам возећи се градским аутобусом на локалној линији присуствовао несвакидашњој сцени. Једна бака је ушла у аутобус и ноншалантно оставила возачу аутобуса бомбону на пулт за продају карата уз речи: “Ево мајсторе бомбона”. Морам да признам, да за двадесетак година вожње градским аутобусима у Новом Саду још нисам видео нешто слично. Тада сам почео да озбиљно размишљам о причама које сам чуо од Суботичана.
-Овде нема пуно људи, али су они који ту живе друштвени и пристојни. Не планирам да одем у иностранство, видим своју будућност у Суботици, или у Новом Саду – каже Сабина Домић млада посластичарка из Суботице.
Једна од интересантнијих ствари, које привлаче пажњу, како туриста, тако и Суботичана, јесте башта у центру града прекривена кишобранима, која одмах оставља утисак да овдашњи људи путују у европске градове и одатле доносе нове идеје.

Детаљ са зграде у центру

-Декорацију са кишобранима, попут ове, видела сам у Португалији. Хтела сам да кафић мог мужа буде другачији, а сада долазе и старије госпође са другог краја града, да направе селфи у нашој башти. Тачно је да пуно људи одлази на рад у иностранство. Радим као учитељица у основној школи “Вук Караџић” у Бајмоку и из мог разреда је са породицама отишло троје ученика. Упркос томе, град је живнуо последњих година и отворио се према туристима – прича Зорица Кнежевић из Суботице.
Да туриста заиста има пуно, најлакше се може приметити по томе, што се посетиоци из Кине могу видети свуда у центру града. Они најчешће у у Суботицу допутују на дан или два из Београда и Новог Сада, који су им главне дестинације у Србији.

Трг испред Народног позоришта

Народно позориште

-Овде је веома опуштено и тихо, а и архитектура је веома лепа. Мислим да је овај град много другачији од других градова у Србији – каже Кети Доа из Кине.
За крај, фотографије фантастичних суботичких грађевина, као и незаобилазног Палићког језера и зоолошког врта. Ипак, оно што неки град, макар и мали град, чини светским нису само архитектура, добар вечерњи провод и локалне знаменитости. Састојак који најчешће недостаје, јесу пријатна и отворена атмосфера. Самим тим, Суботица пружа комплетан доживљај светског градића.

Детаљ са суботичке синагоге

Фото, текст: Милош Павков